Образложење рада жирија 25. Међународног Сајма књиге "Бања Лука 2020."

Жири у саставу

  • проф. др Игор Симановић – предсједник,
  • доц. др Мијана Кубурић–Мацура – члан,
  • мр Валентина Милекић – члан,

додијелио је награде 25. међународног сајма књиге „Бања Лука 2020.“ сљедећим књигама и издавачима:

  1. Награда „МОШТАНИЦА“ за издавачки подухват: Станиша Тутњевић, Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево, 2019.
  2. Награда „ЛИПЉЕ“ за савремену књижевност: Владан Матијевић, Слобода говора, Лагуна, Београд, 2020.
  3. Награда „ГОМИОНИЦА“ за књигу за дјецу: Драган Хамовић, Рођен као змај, Пчелица, Чачак, 2019.
  4. Награда „СТУПЉЕ“ за његовање српске традиције и православне духовности: Небојша Јовановић, Двор господара Јеврема Обреновића 1816–1842, Лагуна, Београд, 2020.

Образложење

1. Награда „МОШТАНИЦА“:

Станиша Тутњевић, Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије

МОШТАНИЦА

Монографска студија Станише Тутњевића Андрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије сазријевала је и настајала у протеклих скоро пола вијека, још од раних почетака бављења и интересовања аутора за Андрићево дјело, прецизније, од студије Ради свога разговора.

Огледи о приповједачима Босне (1972). Књига укључује 16 текстова који су настајали у разним периодима, али их обједињује један заједнички угао посматрања и промишљања Андрићевог стваралачког опуса који се фокусира на пишчеву визију Босне гдје се сама поетика поставља у саоднос према могућим идеолошким премисама и значењима.

Питање на коме Тутњевић константно инсистира, концентрише се око проблема међузависности поетичких и идеолошких сегмената у Андрићевом дјелу, односно у којој мјери се идеје о животу и свијету трансформишу у поетичке чињенице, или се пак поетика спонтано подређује и прилагођава идеолошким матрицама.

Постављајући се, дијелом, полемички према увријеженом прихватању слике Босне код Андрића која исувише нагиње „импресионистичкој мистификацији“, аутор настоји да слику Босне, у извјесном смислу, оголи, раздвајајући умјетнички створени свијет од оног стварносног, како би се избјегла могућност било каквог вредновања дјела идеолошким инструментима.

Заокружујући са неколико нових текстова своју посвећеност проучавању грандиозног Андрићевог дјела, Станиша Тутњевић је понудио књигу која ће бити незаобилазно штиво за све проучаваоце и тумаче, али и за читаоце и заљубљенике у дјело нашег нобеловца.

2. Награда „ЛИПЉЕ“:

Владан Матијевић, Слобода говора

ЛИПЉЕ

Својим најновијим романом Слобода говора, кроз причу о нестанку новинара Саше Чомског и потрагу за истином Владимира Ф., Владан Матијевић актуелизује проблем условљености савременог новинарства тренутним политичким оквиром.

Успостављајући дијалог са Кафком (чини се да су и Процес и Замак равноправни у интертекстуалним повезницама), писац изнимно вјешто користи потенцијал кафкијанске стварности и креира, у жанровском погледу, врло изазован текст који се отвара као новинарски извјештај да би прерастао у истински трилер, осмишљен да читаоца води до узбудљивог расплета.

Међутим, подједнако је битно питање које се намеће као кључна пишчева интенција (опет у сагласју са Кафком): да ли је стварност коју видимо и доживљавамо, у ствари, искривљена и креирана од стране неког медија (при томе овај појам треба прихватити у најширем значењу), који суштински управља њоме?

Несумњиво, романом Слобода говора Владан Матијевић потврђује своје константно присуство и популарност на српској књижевној сцени.

3. Награда „ГОМИОНИЦА“ за књигу за дјецу:

Драган Хамовић, Рођен као змај, Пчелица, Чачак, 2019.

ГОМИОНИЦА

Књига поезије за дјецу Рођен као змај представља наставак континуираног занимања Драгана Хамовића за овај пјеснички мотив, зачет збирком под насловом Змај у јајету (2013).

Ослањајући се на то да у нашој традицији змај не симболизује нешто страшно, напротив, да неријетко представља заштитника (Змај деспот Вук, Змај од Ноћаја), пјесник кроз неколико засебних циклуса користи фигуру змаја и смјешта је у различите контексте. Разиграно, духовито, ненаметљиво а опет поучно, пред читаоцем се нижу слике и кључна мјеста из српске историје (Косово, Кајмакчалан...), затим слике модерног, ужурбаног града и свега онога што чини свакодневицу, укључујући и богату српску гастрономску понуду.

Постепено, змај све више израста у биће које није страно људима, већ, као и они, срасло са историјом „земље змајева“, као њен нераскидиви дио.

Уз одличне илустрације, добро самјерене основном тексту као његова функционална допуна, Драган Хамовић је понудио књигу која наставља богату традицију српског пјесништва за дјецу, гдје је, опет, Змај велики и непревазиђени узор.    

4. Награда „СТУПЉЕ“:

Небојша Јовановић, Двор господара Јеврема Обреновића 1816–1842

СТУПЉЕ

Књига Небојше Јовановића Двор господара Јеврема Обреновића 1816–1842, представља  изузетно детаљан преглед живота и рада најмлађег брата кнеза Милоша, активног учесника свих преломних историјских догађаја у првој половини XIX вијека, а опет неправедно запостављеног у српској историографији.

Личност Јеврема Обреновића представљена је из двије перспективе.

Прва се односи на биографске податке и улогу у друштвено-историјским збивањима, све до коначног разлаза са кнезом Милошем и изгнанства из Србије. Друга перспектива, подједнако равноправна, фокусирана је на културолошку улогу коју је одиграо двор Јеврема Обреновића у тадашњем српском друштву, прво у Шапцу па у Београду.

Наиме, у двору се одржавају прве књижевне и музичке вечери, балови, рађа се идеја о оснивању народне библиотеке и Српског ученог друштва (данас САНУ), организује се слање наших ђака на школовање у иностранство итд.

Сви подаци изнесени у књизи темеље се на историјским изворима, објављеним и необјављеним, а родослови, библиографија и индекси додатно доприносе научној увјерљивости студије. Међутим, без обзира на све прерогативе научности, посебан квалитет открива се у чињеници да је књига Небојше Јовановића писана тако да се може читати скоро као белетристичко штиво, које ће, засигурно, додатно допринијети освјетљавању неправедно затамњених и скрајнутих личности из српске историје.

Бањалука, 22.10.2020.               

Предсједник жирија
Проф. др Игор Симановић

 

Сајам књиге тел 051/231 041, моб 066/706-364, факс 051/ 231 080, mail: ivicp@glassrpske.com

"Глас Српске" Улица Скендера Куленовића 93,8000 Бањалука